Dug stanovništva po bankarskim kreditima je 1.348 milijardi dinara

Šta će biti sa starim kreditima? Da li će novi biti skuplji? Da li postoji razlika između dinarskih i drugih zajmova? Šta se dešava sa keš kreditima, a šta sa stambenim? Ova i sa njima povezana pitanja sve više zanimaju i dužnike u Srbiji, kojih je čini se sve više, piše Blic.

Prema poslednjem Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije (UBS), dug stanovništva po bankarskim kreditima je na kraju marta iznosio 1.348 milijardi dinara, tj. bio je 10,6 odsto veća pre nego godinu. U poslednjih godinu dana najviše su rasli stambeni krediti i krediti za adaptaciju (oko 15,9 odsto na godišnjem nivou), dok su na drugom mestu gotovinski krediti (koji su rasli 11,9 odsto). Zaključak je jasan, naši sugrađani i pored neizvesnosti gaje veliko interesovanje za kredite, te nije ni čudo da svi traže odgovore na gorenavedena pitanja.

Jedno je sigurno, vreme jeftinog novca (pa samim tim i niskih kamata) je na izmaku. Talas inflacije koji je u poslednjih par meseci zapljusnuo svet, koji je kao šlag na torti koju su ispekle prvo dve pandemijske godine a onda i rat u Ukrajini, stvorio je ozbiljan pritisak na centralne banke koje polako počinju da zaoštravaju monetarne politike. Američki FED je pre dva dana povećao kamatnu stopu za 0,5 odsto, što je najveće jednokratno povećanje cene novca od 2000. godine. Banka Engleske je juče podigla kamatu, za četvrtinu procentnog boda, što je četvrti put da to čini od decembra. Isto povećanje referentne kamate početkom aprila uradila je i NBS, za 50 baznih poena na nivo od 1,5 odsto.

Jedino se za sada Evropska centralna banka (ECB) ne oglašava povodom povećanja kamata. U svom obraćanju novinarima sredinom prošlog meseca, Kristin Lagard je najavila da ECB ostaje pri planu da se kupovina obveznica okonča u trećem kvartalu, i dodala da će se kamatnim stopama baviti „kada do toga stignemo“.

Kako za „Blic“ objašnjavaju ekonomisti, usled rasta stopa inflacija, i anticipacije daljeg opšteg rasta cena, povećanje kamatnih stopa je neophodno.

– Sa jedne strane kod plasmana sredstava da bi se obezbedila pozitivna kamatna stopa, a da bi se sa druge strane obuzdala potražnja za kreditima i novcem, jer povećana količina novca, tj. porast platežno sposobne tržanje koja se finansira iz kredita utiče na opšti rast cena, objašnjava za „Blic“ profesor emeritus na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Hasan Hanić.
On ističe da je sigurno da će u određenom vremenskom periodu doći do još povećanja, kada je reč o međunarodnoj komponenti.

– Bojim se da će tendencija rasta cena da se nastavi i da u tom kontekstu možemo da očekujemo blagi porast, makar na kratak rok, kamatnih stopa, zaključuje Hanić.

„Blic Biznis“ je nedavno porazgovarao na ovu temu i sa profesorom na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodragom Savićem, koji ističe da ipak neće biti svi pogođeni višim kamatama centralne banke.

– Oni građani koji su uzeli dinarske kredite sa fiksnom kamaton nisu i ne mogu da budu u problemu, čak nisu ni u problemu u slučaju da na dinarski kredit uzmu promenljivu kamatu, objašnjava Savić dodajući da je ipak jako malo dinarskih kredita, kao i kredita sa fiksnom kamatnom stopom.

– Pre nešto više od mesec dana, Euribor je imao negativnu vrednost (krediti se obračunavaju tako što se saberu Euribor i kamatna marža), i kamate su bile na istorijskom minimumu. Sada su SAD uveliko pomerile kamate za 0,25 odsto, a ECB će da bi sačuvala sopstvenu konkurentnost, i sprečila da investitori pobegnu u Ameriku, morati isto da uradi. Time su na udaru direktno promenljive kamatne stope. Ljudi misle da je 2 odsto malo, to nije malo, navodi Savić uz komentar da je Euribor ranije išao i do 8,5 odsto

Na najvećem udaru, kaže ekonomista, biće ljudi koji su uzimali dugoročne kredite sa promenljivim kamatama.
– Za sada pomeranje kursa, podizanje kamata i sl. nije dramatično. Nažalost, možemo samo da očekujemo da će biti gore. Kako će se kretati kamate je jako teško prognozirati. Ali, trenutna situacija se neće skoro završiti, pogotovo ne sankcije, zaključio je Savić.

Prema poslednjem izveštaju UBS, dug stanovništva Srbije po bankarskim kreditima na kraju marta bio je 1.348 milijardi dinara, što je za 10,6 posto veća suma nego pre godinu dana.

Stanovništvo najviše duguje za gotovinske kredite, oko 642,2 milijarde dinara, što je povećanje od 11,9 posto za godinu dana. Za stambene i kredite za adaptaciju stanovništvo duguje 568,8 milijardi dinara, a taj dug je za godinu dana veći za 15,9 posto.

Najveći mesečni porast zaduženja od 2,8 posto stanovništvo ima kod poljoprivrednih kredita, koji su godišnje porasli za 5,9 procenata a ukupni dug na kraju marta iznosi 80,2 milijarde dinara, prenosi Tanjug.

 

2022-05-09T15:38:52+00:00 09-05-2022|Tagovi: , , , |