Kako će se u Srbiji oporezovati digitalna imovina?

U vremenu kada kriptovalute postaju opšteprihvaćeni način plaćanja i kada je PayPal omogućio trgovinu Bitkoinom i drugim kriptovalutama, dobro je ako postoji pravni okvir koji bi možda mogao da razvije domaću scenu i privuče strane igrače, piše „Netokracija“.

Kako se dodaje, ovih dana se podigla velika prašina u stručnoj, ali i široj javnosti povodom Nacrta zakona o digitalnoj imovini, prvog pravnog koji reguliše oblast digitalne imovine u Srbiji, o kome se javna rasprava upravo završava.

Sa druge strane bitno je da se događaju takve stvari imajući jer je pandemija ubrzala sveopštu digitalizaciju društva i poslovanja, a u svemu tome važno mesto ima i digitalna imovina.

Nacrt definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.

Pri tome ona ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, elektronski novac ili akcije kompanija izlistanih na berzi i tu se vidi, kako piše „Netorkacija“, “jasna intencija zakonodavca da pravno razgraniči digitalnu imovinu kao novi institut”.

Nacrt je inače odredio Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti kao nadzorne ograne u primeni budućeg zakona i definiše da virtuelnu valutu nije izdala i njenu vrednosti ne garantuje centralna banka niti drugi organ javne vlasti.

Ona nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Navodi se da se pod tu definiciju mogu podvesti različite kriptovalute poput Bitkoina ili Ethereuma čime se donekle uređuje materija koja je do sada predstavljala svojevrsnu pravnu prazninu.

Veoma važnu odredbu, pogotovo za startape, predstavlja i mogućnost inicijalne ponude digitalne imovine, što znači da će svaki od njih moći prikuplja kapital izdavanjem digitalnih tokena. Investitori se istovremeno štite, za razliku od ICO (Initial Coin Offering) procesa što ranije, kako se navodi nije bio slučaj.

Novinu predstavlja beli papir (Whitepaper) koji se koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine i sadrži podatke izdavaocu, digitalnoj imovini i rizicima povezanim sa njom.

Nacrt propisuje i uslove koji moraju da se ispune ako neko želi da pruža usluge u oblasti digitalne imovine, a interesantno je da ona neće moći da se unosi kao ulog u privredno društvo. Nakon usvajanja, oni će imati 6 meseci da se prilagode novim propisima.

Velika dilema je kako će izgledati podzakonski akti, koji bi trebalo detaljno da regulišu pojedine institute iz zakona. Navodi se da bi dobra praksa bila da se u taj proces uključe relevantni domaći igrači.

Trebalo bi, kako se napominje pronaći meru, sve u cilju da se dozvoli tehnologiji da se razvija u svom ritmu.

Kako kaže u razgovoru za Startit Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti radna grupa koja je pripremila Nacrt radi i na pripremi poreskog okvira, a ideja je da on bude stimulativan.

Prema njegovim rečima, jedna od mera koju Radna grupa razmatra jeste izmena propisa tako da bude jasno da se prilikom konverzije digitalne imovine u regularne valute ne plaća PDV, ali više reči o tome biće kada rad na poreskom okviru bude gotov.

2020-10-29T12:53:27+00:00 29-10-2020|Tagovi: , , , , |