Leskovčaninu Draganu je pre nekoliko dana sa viza kartice skinuto skoro 50.000 dinara. Prvo je nestalo oko 18.000 dinara, pa kroz nekoliko minuta i ostatak novca, piše portal „Rešetka“.
Primetio je da se nešto čudno dešava kada mu je iz banke stiglo obaveštenje da mora da potvrdi jednokratnu šifru za kupovinu određenih proizvoda u GymBeamu u iznosu od 278,85 evra.
“Banka je sama blokirala račun i ubrzo mi je stiglo obaveštenje o tome. Razlog, jer su skinuli sav novac sa kartice, a pokušavali nanovo novu uplatu, pa je sistem u banci reagovao automatski. Još mi je operater, kada sam pozvao banku, kazao kako imam sreće, te da skidaju mnogo više novca sa računa”, komentariše za Rešetku ovaj Leskovčanin.
Njegovu priču potvrdđuje I.S. iz Leskovca.
“Meni je u trenutku sa računa skinuto preko 3,5 hiljade evra! To se desilo polovinom prošle godine, a banka mi je vratila samo deo novca”, kaže on.
Njegov sugrađanin Dejan Joksimović uspeo je da povrati ceo iznos koji su mu sa računa skinuli hakeri.
“Žalio sam se direktno Narodnoj banci Srbije. Pod njihovim pritiskom, banka je morala da mi uplati sav novac. Ipak, ogorčen sam, promenio sma banku odmah. Jer njihova je obaveza da zaštite naše elektronske račune i plaćanja, akada već održavanje računa na mesečnom nivou plaćamo papreno i stalno to nešto povećavaju”, dodaje on.
Joksimović kaže da je samo u poslednjih mesec dana čuo na desetine priča svojih sugrađana koji su imali isti problem i da hakeri masovno skiraju građanima pare sa računa.
Ono što većinu grđaana sada zanima je kako im neko neovlašćeno skine novac sa računa. Stručnjak koji je upoznat sa tim kako hakeri skidaju novac, kaže da su se hakeri poprilično izveštili, da prate trendove, te i da su edukovani i lako prevare korisnike na internetu.
“Postoji mnogo načina koje hakeri koriste kako bi ljudima skinuli novac sa računa. Dosta ljudi falsifikuje dokumenta, dolazi sa lažnom ličnom kartom. Takođe, kada ukradu mobilni telefon automatski imaju pristup mbankingu. Ljudi su skloni tome da kartice i pinove nose zajedno u novčaniku, pa ukoliko se desi da izgube novčanik lako im neko skine pare sa računa”, objašnjava naš sagovornik, koji zahteva anonimnost.
Najopasnija je, kako navodi, onlajn kupovina.
“Ljudi su skloni tome, pa ako se desi da poruče robu iz lažne prodavnice koja je postoji i daju im svoje podatke oni lako mogu da dođu do njihovih para. Na društvenim mrežama takođe kruže mnoge nagradne igre koje obično nude nešto besplatno i tako privuku ljude. To je idealno mesto da hakerima ostavite svoje podatke”, objašnjava.
Кorisnica LJ. Č. iz Кruševca podnela je pritužbu u kojoj je navela da je njena ukradena kartica zloupotrebljena na bankomatu, jer joj banka nije omogućila blagovremenu blokadu kartice na šalteru banke, zbog toga što nije imala lična dokumenta (koja su takođe bila ukradena), već je upućena na pozivanje Кontakt centra.
U međuvremenu (dok je korisnica dobila Кontakt centar) na bankomatu je ukradenom karticom podignut iznos od 50.000 dinara.
S obzirom na to da je banci ukazano na to da je bila dužna da spreči svako dalje korišćenje platne kartice (da je blokira) odmah nakon što je korisnica obavestila zaposlenog na šalteru o krađi, banka je korisnici nadoknadila iznos od 50.000 dinara, navedeno je u izveštaju NBS.