V. Mt.
Predstojeći Kopaonik biznis forum, koji će početkom marta okupiti predstavnike vlade, privrede i akademske zajednice, i ove godine biće jedno od retkih mesta gde će se na istom mestu suočiti stavovi regulatora i vodećih finansijskih institucija. Za bankarski i osiguravajući sektor to je više od protokolarnog prisustva – forum je postao platforma na kojoj se anticipiraju makroekonomski trendovi, kreditna politika i investicioni ciklusi za narednih dvanaest meseci.
Organizator, Savez ekonomista Srbije, najavio je da će centralna tema biti otpornost domaće ekonomije u uslovima usporavanja rasta u evrozoni, visokih kamatnih stopa i pojačanih geopolitičkih rizika. U tom kontekstu, banke će biti nezaobilazan sagovornik u raspravama o dostupnosti kapitala, ceni zaduživanja i strukturi kreditne aktivnosti, posebno prema malim i srednjim preduzećima.
Jedan od panela fokusiraće se na finansiranje investicija i ulogu lizinga u novom ciklusu rasta. Učesnici iz finansijskih grupacija koje posluju u Srbiji – uključujući predstavnike sistema kao što su OTP banka Srbija, Banca Intesa, UniCredit Bank Srbija, NLB Komercijalna banka i Erste Bank Srbija – govoriće o tome da li je kreditna ekspanzija održiva u uslovima restriktivne monetarne politike i kakav je kvalitet portfolija nakon perioda snažnog rasta gotovinskih i stambenih kredita. Poseban akcenat biće stavljen na finansiranje zelene tranzicije i infrastrukture, gde se očekuje veća uključenost međunarodnih finansijskih institucija.
U delu programa posvećenom upravljanju rizicima i sigurnosti poslovanja, predstavnici osiguravajućih kuća diskutovaće o rastu šteta usled klimatskih promena, kao i o potrebi šireg obuhvata imovinskog i poljoprivrednog osiguranja. Na panelima se očekuju rukovodioci kompanija poput Dunav osiguranje, Generali Osiguranje Srbija i Milenijum osiguranje, koji će otvoriti pitanje adekvatnosti premija u odnosu na sve izraženije sistemske rizike. Razmatraće se i penetracija životnog osiguranja, koja je u Srbiji i dalje ispod proseka Evropske unije.
Značajan deo diskusija odnosiće se na digitalizaciju finansijskih usluga. Banke će govoriti o investicijama u IT infrastrukturu, sajber bezbednosti i konkurenciji fintech kompanija, dok će regulatori iznositi stavove o daljoj harmonizaciji sa evropskim pravilima, uključujući standarde vezane za kapitalnu adekvatnost i upravljanje operativnim rizicima. Očekuje se i učešće predstavnika centralne banke, što forumu daje dodatnu težinu jer omogućava direktan dijalog između monetarne vlasti i tržišnih aktera.
Kopaonik biznis forum je tokom prethodnih godina profilisan kao mesto gde se, izvan formalnih institucija, oblikuju konture ekonomskih politika. Za banke i osiguravajuće kuće to je prilika da javno artikulišu stavove o poreskom opterećenju, regulativi i potrebi stabilnog investicionog okruženja. U trenutku kada su profitne stope finansijskog sektora pod lupom javnosti, a očekivanja klijenata rastu, nastup na ovom skupu ima i reputacionu dimenziju.
Ove godine pažnja će biti usmerena na pitanje da li finansijski sektor može da ostane motor investicija u uslovima globalne neizvesnosti. Od odgovora na to pitanje zavisi i ton poruka koje će sa Kopaonika biti upućene tržištu – da li sledi faza oprezne konsolidacije ili novi talas kreditne i investicione aktivnosti. Banke i osiguravači na forum dolaze sa jasnim interesom: da potvrde stabilnost sistema, ali i da utiču na oblikovanje ekonomskog okvira u kome posluju.