Granica između klasičnih banaka i kompanija koje posluju sa digitalnom imovinom postaje sve manje izražena. Najnoviji primer dolazi iz Evrope, gde kompanija koja stoji iza jedne od najvećih svetskih platformi za trgovinu kriptovalutama namerava da preuzme banku i tako proširi poslovanje na tradicionalne finansijske usluge.
Američka kompanija Payward, poznata kao vlasnik platforme Kraken, postigla je dogovor o preuzimanju kompanije Saldo Finance, koja kontroliše litvansku Saldo Bank. Ovaj poslovni potez predstavlja još jedan korak ka povezivanju dva finansijska sveta koja su donedavno funkcionisala gotovo potpuno odvojeno.
Za razliku od dosadašnjeg modela, u kojem su platforme za digitalnu imovinu uglavnom zavisile od saradnje sa spoljnim bankama, preuzimanje bankarske institucije moglo bi da omogući znatno širi spektar usluga unutar jedne poslovne grupacije.
Banka i digitalna imovina na jednom mestu
Suština planiranog povezivanja jeste mogućnost da se tradicionalni bankarski proizvodi i usluge povezani sa digitalnom imovinom razvijaju u okviru istog finansijskog sistema.
Takav pristup potencijalno bi omogućio jednostavnije transfere između klasičnih valuta i digitalne imovine, efikasnije upravljanje sredstvima i razvoj novih finansijskih proizvoda.
Za korisnike bi to dugoročno moglo da znači manje posrednika i jednostavnije obavljanje različitih finansijskih operacija.
Ipak, integracija ovih usluga zavisiće od regulatornih dozvola, tehničkih rešenja i pravila koja uređuju poslovanje banaka i pružalaca usluga povezanih sa kriptoimovinom.
Evropa postaje važno tržište za novu generaciju banaka
Evropska unija poslednjih godina razvija regulatorni okvir koji treba da omogući sigurnije i transparentnije poslovanje sa digitalnom imovinom.
Posebno mesto u tom procesu ima uredba MiCA, kojom su uspostavljena zajednička pravila za određene vrste kriptoimovine i pružaoce povezanih usluga na tržištu Evropske unije.
Istovremeno, evropski bankarski sektor prolazi kroz ubrzanu digitalnu transformaciju. Mobilno bankarstvo, instant plaćanja i automatizovana identifikacija korisnika već su postali važan deo savremenih finansijskih usluga.
Ulazak tehnoloških kompanija u tradicionalni bankarski sektor mogao bi dodatno da ubrza ovaj proces i podstakne razvoj poslovnih modela koji objedinjuju različite finansijske proizvode.
Šta bi ove promene mogle da znače za Srbiju?
Iako Srbija nije članica Evropske unije, promene na evropskom finansijskom tržištu mogu imati posredan uticaj na domaći bankarski sektor.
Srpske banke već godinama razvijaju digitalne kanale poslovanja, dok građani sve češće koriste mobilne aplikacije za plaćanja, transfere novca i upravljanje računima.
Pojava finansijskih grupacija koje kombinuju bankarske usluge sa digitalnom imovinom mogla bi da poveća očekivanja korisnika i podstakne dodatne inovacije.
Međutim, poslovanje sa digitalnom imovinom u Srbiji uređeno je posebnim zakonskim propisima, pa evropske regulatorne dozvole ne znače automatski i mogućnost pružanja istih usluga na domaćem tržištu.
Zbog toga bi eventualno širenje ovakvih poslovnih modela na Srbiju zahtevalo usklađivanje sa domaćim regulatornim okvirom i odgovarajuće dozvole nadležnih institucija.
Budućnost elektronskog bankarstva neće se završiti na mobilnim aplikacijama
Preuzimanje evropske banke od strane kompanije povezane sa kriptovalutama pokazuje da se finansijska industrija kreće ka sve većem povezivanju različitih usluga.
Tradicionalne banke imaju iskustvo u upravljanju depozitima, kreditima i platnim sistemima, dok tehnološke kompanije donose digitalnu infrastrukturu i nove načine pružanja finansijskih usluga.
Njihovo povezivanje moglo bi da dovede do razvoja finansijskih platformi na kojima će korisnici upravljati različitim vrstama sredstava bez potrebe za korišćenjem više odvojenih servisa.
Prema najavljenom planu, transakcija preuzimanja Saldo Finance trebalo bi da bude završena tokom 2027. godine, uz prethodno pribavljanje potrebnih regulatornih odobrenja.
Za domaće tržište elektronskog bankarstva ovaj slučaj je značajan pre svega kao pokazatelj pravca u kojem se razvijaju evropske finansijske usluge. Da li će slični modeli zaživeti i u Srbiji zavisiće od regulatornih uslova, poslovnih interesa banaka i potreba korisnika.