Evropska centralna banka (ECB) upozorila je na tri ozbiljna rizika koji bi mogli da ugroze stabilnost evropskog finansijskog sistema. U središtu pažnje nalaze se prenaduvane vrednosti akcija tehnoloških kompanija, rast prinosa na državne obveznice i mogući gubici investicionih fondova. Iako Srbija nije članica evrozone, eventualni poremećaji na evropskim finansijskim tržištima mogli bi da imaju posledice i po domaće banke, kredite i troškove zaduživanja.
Potpredsednik Evropske centralne banke Boris Vujčić izjavio je 2. novembra, na konferenciji Centralne banke Irske, da se na finansijskim tržištima pojavljuju rizici koji zahtevaju pažljivo praćenje.
Njegova upozorenja dolaze u trenutku kada investitori preispituju opravdanost izuzetno visokih ulaganja u veštačku inteligenciju, dok rast troškova zaduživanja dodatno opterećuje pojedine evropske države.
ECB će 18. novembra objaviti novi polugodišnji izveštaj o finansijskoj stabilnosti, u kojem će biti detaljnije analizirana ranjivost evropskog finansijskog sistema.
Prva opasnost: Može li da pukne berzanski balon veštačke inteligencije?
Ogromna ulaganja u razvoj veštačke inteligencije poslednjih godina dovela su do snažnog rasta vrednosti najvećih tehnoloških kompanija, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama.
Međutim, sve češće se postavlja pitanje da li će očekivani prihodi od novih tehnologija opravdati tako visoke tržišne procene.
Vujčić je ukazao na korekciju vrednosti akcija kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom i činjenicu da su evropski investicioni fondovi takođe izloženi ovom tržištu.
Eventualni veći pad cena tehnoloških akcija mogao bi da izazove gubitke investitora, smanji vrednost imovine fondova i poveća neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima.
Problem je što takvi poremećaji ne moraju ostati ograničeni samo na berze. Ukoliko investitori istovremeno počnu da prodaju različite vrste finansijske imovine, posledice se mogu preneti i na tržišta obveznica i druge izvore finansiranja.
Druga opasnost: Sve skuplje zaduživanje država
Drugi rizik koji je izdvojio potpredsednik ECB odnosi se na rast prinosa na državne obveznice, naročito u zemljama sa visokim javnim dugom.
Kada investitori zahtevaju veći prinos da bi pozajmili novac državi, njeni troškovi novog zaduživanja rastu.
Posebno su osetljive zemlje koje već imaju velika dugovanja i značajne budžetske potrebe. Na evropskom tržištu pažnja je, između ostalog, usmerena na Francusku.
Vujčić je naglasio da odgovor na fiskalne probleme pre svega moraju da pruže same države, odgovarajućom fiskalnom politikom, a ne da se automatski očekuje intervencija centralne banke.
Rast prinosa na državne obveznice može da utiče i na finansiranje privrede. Državne obveznice predstavljaju važnu referencu za određivanje cene kapitala, pa dugotrajnije povećanje prinosa može doprineti skupljem zaduživanju kompanija i banaka.
Treća opasnost: Rizici izvan tradicionalnog bankarstva
Treći problem odnosi se na investicione fondove i druge nebankarske finansijske institucije, koje raspolažu velikim iznosima kapitala i učestvuju na međunarodnim tržištima.
Za razliku od klasičnih banaka, ove institucije imaju drugačije poslovne modele i regulatorne zahteve, ali su brojnim finansijskim vezama povezane sa bankarskim sektorom.
Ukoliko pretrpe velike gubitke i budu primorane na ubrzanu prodaju imovine, mogu dodatno da obore tržišne cene i izazovu probleme drugim učesnicima na tržištu.
Vujčić je upozorio da upravo povezanost investicionih fondova, drugih finansijskih posrednika i banaka može postati kanal za širenje poremećaja.
Ipak, prema njegovoj oceni, trenutno uočena izloženost ne predstavlja naročito veliku neposrednu opasnost. Rizici bi, međutim, mogli brzo da porastu ukoliko se tržišni uslovi pogoršaju.
Šta sve ovo znači za Srbiju?
Srbija nije članica evrozone i Evropska centralna banka ne određuje neposredno njenu monetarnu politiku. Ipak, domaći finansijski sistem ima snažne veze sa evropskim tržištem.
Značajan deo bankarskog sektora Srbije posluje u okviru međunarodnih bankarskih grupacija, a domaća privreda je povezana sa kompanijama i finansijskim institucijama iz Evropske unije.
Zbog toga bi ozbiljniji evropski finansijski poremećaj mogao da se odrazi i na Srbiju, pre svega kroz nekoliko kanala.
Prvi je cena zaduživanja. Ako na međunarodnim tržištima porastu troškovi pribavljanja kapitala, to može da utiče i na uslove pod kojima se finansiraju domaće banke, preduzeća i država.
Drugi je kreditna aktivnost. U slučaju povećane finansijske neizvesnosti, međunarodne bankarske grupacije mogle bi da postanu opreznije u odobravanju novih kredita i upravljanju rizicima.
Treći je poslovanje domaće privrede. Slabljenje evropske ekonomije moglo bi da smanji tražnju za izvozom iz Srbije, što bi posredno uticalo na prihode preduzeća, investicije i njihovu sposobnost otplate kredita.
Ipak, nijedan od tih scenarija ne znači da će automatski doći do povećanja kamata ili problema u domaćim bankama.
Na kamate na postojeće kredite u Srbiji utiču konkretni ugovorni uslovi, uključujući vrstu kamatne stope i eventualnu povezanost sa EURIBOR-om. Rast prinosa na državne obveznice ne znači sam po sebi i rast EURIBOR-a.
Koliko je domaći bankarski sistem otporan?
Narodna banka Srbije ocenila je u septembru da je domaći bankarski sektor visoko kapitalizovan, likvidan i profitabilan.
NBS je tada odlučila da kontraciklični zaštitni sloj kapitala zadrži na nivou od 0,5 odsto, upravo kao jednu od mera jačanja otpornosti finansijskog sistema u uslovima globalne neizvesnosti.
To znači da domaće banke imaju regulatorne zaštitne mehanizme za suočavanje sa mogućim poremećajima, ali ne i da su potpuno izolovane od međunarodnih finansijskih kretanja.
Važan datum za evropske banke
Naredni važan događaj biće 18. novembar, kada ECB treba da objavi detaljan Izveštaj o finansijskoj stabilnosti.
Taj dokument trebalo bi da pruži potpuniju sliku o rizicima povezanim sa tehnološkim akcijama, državnim dugovima i nebankarskim finansijskim institucijama.
Za Srbiju će posebno biti važno kako će se ti rizici odraziti na evropske banke i dostupnost finansiranja.
Za sada nema osnova za zaključak da evropskom ili srpskom bankarskom sistemu preti neposredna kriza. Međutim, upozorenja ECB pokazuju da se pažnja regulatora sve više usmerava na međusobnu povezanost tržišta i mogućnost da se problemi iz jednog dela finansijskog sistema brzo prenesu na druge.
Izvori: Reuters, Evropska centralna banka (ECB), Narodna banka Srbije (NBS), Međunarodni monetarni fond (MMF).