Slanje novca na pogrešan račun, kao i prevare u kojima kriminalci podmeću lažne podatke za uplatu, godinama predstavljaju ozbiljan problem elektronskog bankarstva. Evropska unija uvela je novi sistem zaštite koji omogućava korisnicima da pre potvrđivanja transakcije saznaju da li se ime primaoca zaista podudara sa brojem računa na koji šalju novac.
Nova pravila već se primenjuju u državama evrozone, dok će banke u ostalim članicama Evropske unije morati da uvedu odgovarajuću proveru najkasnije do 9. jula 2027. godine.
Reč je o sistemu poznatom kao Verification of Payee (VoP), odnosno proveri primaoca plaćanja, koji predstavlja jednu od najznačajnijih promena u zaštiti korisnika elektronskog bankarstva poslednjih godina.
Kako će funkcionisati nova provera?
Prilikom uplate novca korisnik, kao i do sada, unosi broj računa i ime osobe ili kompanije kojoj želi da pošalje sredstva. Međutim, pre konačne potvrde transakcije banka automatski proverava da li navedeni podaci odgovaraju podacima koje o vlasniku računa ima banka primaoca.
Rezultat provere može pokazati potpuno podudaranje, približno podudaranje ili nepodudaranje podataka. U pojedinim situacijama provera neće biti moguća.
Ukoliko je sve ispravno, korisnik nastavlja plaćanje uobičajenim postupkom. Ako sistem otkrije razliku, prikazuje upozorenje pre nego što novac bude poslat.
Važno je da ovakvo upozorenje ne znači automatsku zabranu transakcije. Korisnik, u skladu sa pravilima i okolnostima plaćanja, može odlučiti da nastavi uplatu i pored upozorenja.
Upravo zato novi sistem predstavlja dodatni nivo zaštite, a ne garanciju da će svaka prevara biti sprečena.
Zašto je ova promena važna?
Jedan od čestih načina finansijske prevare podrazumeva slanje lažnih faktura ili poruka u kojima prevaranti navode žrtvu da uplati novac na račun pod njihovom kontrolom.
Na primer, građanin može dobiti poruku koja naizgled dolazi od poznate kompanije, sa zahtevom da izmiri dugovanje na određeni račun. Naziv kompanije deluje ispravno, ali račun zapravo pripada drugoj osobi.
Novi sistem može upozoriti korisnika da se ime primaoca ne podudara sa navedenim brojem računa.
Sličan problem postoji i kod poslovnih korisnika, naročito kada prevaranti presretnu poslovnu komunikaciju i dostave izmenjene instrukcije za plaćanje.
Provera primaoca može otkriti takvu nepravilnost pre nego što sredstva budu preneta.
Međutim, ako prevarant uspe da ubedi žrtvu da dobrovoljno pošalje novac na račun koji zaista glasi na njegovo ime, sama provera podudarnosti neće sprečiti prevaru.
Provera neće dodatno koštati korisnike
Evropski propisi predviđaju da usluga provere primaoca bude besplatna.
Ona se odnosi na standardne i instant kreditne transfere, a cilj je da se bezbednosna kontrola obavi pre autorizacije plaćanja, bez potrebe da korisnici posebno traže proveru ili plaćaju dodatnu naknadu.
Nova pravila deo su šire evropske reforme platnog prometa kojom se ubrzavaju transferi u evrima. U evrozoni je od oktobra 2025. omogućeno da bankarski klijenti šalju instant transfere u evrima tokom čitavog dana, uključujući vikende i praznike, uz odgovarajuće zakonske obaveze banaka.
Šta ovo znači za građane Srbije?
Iako Srbija nije članica Evropske unije i navedeni rokovi se ne primenjuju automatski na domaće banke, evropska reforma važna je i za srpsko tržište.
Srbija već ima razvijen sistem instant plaćanja Narodne banke Srbije, poznat kao IPS NBS, koji omogućava prenos sredstava u dinarima za svega nekoliko sekundi, 24 časa dnevno, tokom cele godine.
Građani putem mobilnog i elektronskog bankarstva mogu obavljati instant transfere, koristiti IPS QR kodove i, uz odgovarajuću registraciju, slati novac preko usluge „Prenesi” korišćenjem broja mobilnog telefona.
Kod pojedinih načina plaćanja već postoji prikaz podataka o primaocu pre potvrđivanja transakcije. Ipak, takav prikaz ne treba poistovećivati sa evropskim sistemom provere podudarnosti imena i broja računa za sve odgovarajuće transfere.
Evropski model mogao bi da posluži kao primer za dalje unapređenje sigurnosti domaćih elektronskih plaćanja.
Za građane Srbije posebno je važna mogućnost da se prilikom prekograničnih transfera u evrima postepeno usklađuju tehničke procedure i bezbednosni standardi, u skladu sa daljim povezivanjem domaćeg i evropskog platnog tržišta.
To, međutim, ne znači da će sve banke u Srbiji od jula 2027. automatski morati da uvedu identičan sistem. Za takvu obavezu potreban je odgovarajući domaći regulatorni okvir.
Dodatna sigurnost, ali ne i potpuna zaštita
Nova evropska pravila pokazuju da se odgovornost za bezbednost elektronskih plaćanja sve više pomera i na tehnološke mehanizme koji mogu da upozore korisnika pre nego što napravi grešku.
Ipak, bezbednost i dalje zavisi i od ponašanja samog klijenta.
Pre potvrđivanja uplate potrebno je proveriti podatke primaoca, naročito kada instrukcije za plaćanje stižu elektronskom poštom, preko društvenih mreža ili porukama koje zahtevaju hitnu reakciju.
Ako banka upozori na nepodudaranje podataka, najbezbednije je obustaviti postupak dok se identitet primaoca i broj računa ne provere preko pouzdanog, nezavisnog kanala komunikacije.
U svetu u kojem se novac prenosi za nekoliko sekundi, mogućnost da banka na vreme upozori korisnika da sredstva možda šalje pogrešnoj osobi mogla bi da postane jedna od najvažnijih funkcija savremenog elektronskog bankarstva.
Izvori: Evropska centralna banka, Evropska komisija, Evropski savet za plaćanja, Narodna banka Srbije.