Banke će, bez obzira na sve, potraživati troškove od građana

Udruženje banaka Srbije saopštilo je da su „banke načelno izrazile spremnost da ne naplaćuju sudske troškove u tekućim sporovima kao i da neće pokretati nikakve pravne korake u već završenim slučajevima”.

List Danas je dobio dokument koji dokazuje suprotno. Radi se o instrukcijama za postupanje u predmetima naknade (troškova obrade kredita), a koje su dobili zastupnici banaka nakon novog, promenjenog stava VKS.

U instrukcijama se ističe da opunomoćenici banaka na ročištima predaju dopunu pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita (usvojenu 22. maja 2018. ) uz isticanje pravne argumentacije da banka „ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga”, kao i da „banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova”.

Sa napomenom da ako „sudija ne želi da primi navedeni stav” opunomoćenici treba da se pozovu „na dopunu pravnog stava uz pozivanje na gore navedenu pravnu argumentaciju”.

U Instrukciji, pod drugom tačkom, sugeriše se opunomoćenicima banaka da ukoliko u predmetima imaju spremnu dokumentaciju da je predaju na ročištu ili „ukoliko je ista dostavljena uz tužbu, da se istakne da je korisnik u predugovornoj fazi na jasan i transparentan način upoznat sa navedenim naknadama i troškovima”, što se po autorima instrukcije dokazuje ponudama a pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, osnovnim podacima o kreditu ili pregledom bitnih elemenata ugovora.

Opunomoćenicima se u ovim instrukcijama sugeriše da „ukoliko sudija naloži da se dostavi ponuda, nemojte se protiviti, jer nam ide u prilog da istu dostavimo” ili ako pak u predmetu ne poseduju dokumentaciju – odnosno ponudu da traže „dodatni rok kako bi se ista dostavila”.

U trećoj tački navodi se da se u slučaju dokaznog predloga da se izvede dokaz ekonomsko-finasijskim veštačenjem „protive, jer se iz ostale dokumentacije može utvrditi kolika je efektivna kamatna stopa i da je predmetna naknada iskazana kroz istu”.

U dokumentu je navedeno i da Eurobank AD Beograd predlaže da ako se tužilac odrekne tužbenog zahteva „da svaka strana snosi svoje troškove”, uz napomenu da ova instrukcija, trenutno važi samo za ovu banku a da za ostale važi ukoliko se tužioci i odreknu zahteva da se i dalje potražuju troškovi.

Takođe instrukcija zastupnicima banaka sugeriše isti metod rada i u vezi sa predmetima premije osiguranja kod NKOSK-a.

Prve dve tačke su apsolutno iste sa pozivanjem na istu pravnu argumentaciju, protivljenje i neprotivljenje, kao i dostavljanja ponuda ili traženja dodatnih rokova da se one dostave sa obrazloženjem „da banka nije dužna da korisnika upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja”.

Takođe, iz istog izvora kao i ova instrukcija za opunomoćenike banaka, dobili smo i presudu iz Osnovnog suda u Nišu donetu 16. septembra ove godine u kojem se odbacuje tužbeni zahtevi građana S.O. prema tuženiku Banki Intesa kao neosnovani i nalaže mu se da „tuženiku naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 19.500 dinara u roku od osam dana od prijema presude” pod pretnjom izvršenja.

2021-09-27T09:39:08+00:00 27-09-2021|Tagovi: , |