Digitalni evro još nije postao zvanično sredstvo plaćanja, ali su prevaranti već počeli da koriste njegovo ime kako bi od građana izvukli novac i lične podatke. Evropska centralna banka (ECB) upozorila je na lažne internet stranice, elektronske poruke i pisma u kojima se građanima nude ulaganja u digitalni evro ili učešće u njegovom testiranju.
U informacijama o pilot-projektu digitalnog evra, ažuriranim 28. oktobra, ECB je posebno upozorila na pokušaje prevare povezane sa budućom evropskom digitalnom valutom.
Prevaranti koriste interesovanje javnosti za ovaj projekat, predstavljajući svoje ponude kao mogućnost ranog ulaganja ili uključivanja u program koji pripremaju evropske monetarne institucije.
ECB naglašava da od građana nikada ne traži novac, ulaganja niti dostavljanje ličnih podataka radi učešća u projektu digitalnog evra.
Kako funkcionišu prevare?
Prema upozorenju ECB, zabeleženi su pokušaji obmane putem elektronske pošte, pisama i lažnih internet stranica.
Građanima se nude navodne investicije u digitalni evro ili mogućnost uključivanja u njegov pilot-program. Takve ponude nemaju veze sa zvaničnim projektom Evropske centralne banke.
Posebna opasnost je mogućnost da građani, verujući da komuniciraju sa evropskom finansijskom institucijom, dostave lične ili finansijske podatke.
Važno je razumeti da digitalni evro nije kriptovaluta namenjena investiranju, već projekat digitalnog oblika novca centralne banke, koji bi, ukoliko bude uveden, služio za svakodnevna plaćanja.
To znači da ponude o kupovini digitalnog evra pre njegovog zvaničnog uvođenja ili obećanja zarade od ranog ulaganja treba tretirati kao ozbiljan znak moguće prevare.
ECB već izabrala kompanije za infrastrukturu digitalnog evra
Dok upozorava na prevare, Evropska centralna banka nastavlja tehničke pripreme za moguće uvođenje digitalnog evra.
U najnovijem saopštenju, objavljenom 30. oktobra, ECB je potvrdila izbor dve grupe kompanija koje će obezbeđivati mrežnu infrastrukturu potrebnu za povezivanje banaka, pružalaca platnih usluga i nacionalnih centralnih banaka sa budućom platformom digitalnog evra.
U prvoj grupi nalaze se Nexi Payments i Deutsche Telekom, dok drugu čine Telefónica i Indra.
Njihov zadatak biće uspostavljanje komunikacione infrastrukture koja omogućava povezivanje različitih delova sistema.
ECB planira da u drugoj polovini 2027. započne dvanaestomesečni pilot-program u kojem će učestvovati 36 pružalaca platnih usluga, odabrani trgovci i zaposleni u evropskim centralnim bankama.
Prema sadašnjem planu, tehnička spremnost za moguće izdavanje digitalnog evra očekuje se tokom 2029. godine, pod uslovom da bude usvojena potrebna regulativa.
Konačna odluka o izdavanju digitalnog evra još nije doneta.
Šta ovo znači za građane Srbije?
Iako Srbija nije članica evrozone, digitalni evro je važna tema i za domaću javnost, posebno zbog raširene upotrebe evropske valute u štednji, međunarodnim plaćanjima i poslovanju sa inostranstvom.
Za sada ne postoji mogućnost da građani Srbije, niti građani evrozone, legalno kupuju digitalni evro kao novu zvanično izdatu valutu.
Zbog toga bi svaku internet ponudu koja obećava brzu zaradu, povlašćenu kupovinu ili pristup digitalnom evru pre njegovog uvođenja trebalo posmatrati sa velikim oprezom.
Građani ne bi trebalo da otvaraju sumnjive linkove, dostavljaju podatke o platnim karticama ili pristupne podatke elektronskog bankarstva, niti da uplaćuju novac na račune navodnih posrednika.
Ako su već dostavili bankarske podatke ili izvršili uplatu, potrebno je da odmah kontaktiraju svoju banku i prijave sumnju na prevaru nadležnim organima.
Projekat digitalnog evra ulazi u sve konkretniju fazu priprema, ali njegovo ime već sada koriste oni koji pokušavaju da zloupotrebe poverenje građana u evropske finansijske institucije.
Izvori: Evropska centralna banka (ECB) – upozorenje o prevarama i informacije o pilot-programu, 28. oktobar 2026; ECB – izbor pružalaca mrežnih usluga