Štednja građana u Srbiji nastavlja da raste, a sve veći iznosi novca usmeravaju se u dinarske depozite. Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, dinarska štednja je sredinom avgusta premašila 244 milijarde dinara, što je za 37,9 milijardi dinara, odnosno 18,4 odsto, više nego na početku godine – piše u analizi portala Euronews,
Dinarska štednja je tako prvi put premašila protivvrednost od dve milijarde evra, dok je devizna štednja dostigla rekordnih 17 milijardi evra.
Istovremeno, učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva tokom prve polovine 2026. godine prvi put je premašilo 10 odsto. Poređenja radi, u junu 2012. godine njen udeo bio je manji od dva odsto.
Profesor Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže za Euronews Srbija da je rast štednje u domaćoj valuti dobra vest, ne samo za štediše već i za proces dinarizacije finansijskog sistema.
„Sve veći broj ljudi shvata da je isplativije da po povoljnijim kamatnim stopama štedi u dinarima, tako da je to dobra vest. I doprinosi dinarizaciji“, kaže Grubišić.
Prema njegovim rečima, veće oslanjanje na domaću valutu važno je i zbog smanjenja valutnog rizika.
„To je ono što je uvek motiv Narodne banke Srbije, u svim aranžmanima, i zaduživanju i štednji, da se što više vezujemo za našu valutu i da time smanjujemo valutni rizik. Evro nije naša valuta, tako da je to dobra vest“, navodi Grubišić.
Podaci NBS pokazuju da takav trend nije kratkotrajan. Dinarska štednja povećana je više od 13 puta za poslednjih 14 godina, što u centralnoj banci ocenjuju kao pokazatelj većeg poverenja građana u domaću valutu i bankarski sektor.
Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje za period od juna 2012. do juna 2026. godine pokazala je da je štednja u dinarima bila isplativija i kratkoročno i dugoročno.
Glavni faktori koji su išli u prilog dinarskoj štednji bili su relativna stabilnost kursa dinara prema evru, više kamatne stope na dinarske depozite i povoljniji poreski tretman, budući da se na prihod od kamate na dinarsku štednju ne plaća porez.
Odgovor leži u kamatama na oročena sredstva
NBS navodi i konkretan primer – građanin koji je u junu 2012. godine oročio 100.000 dinara na godinu dana i potom taj ulog reoročavao narednih 13 godina, na kraju perioda, u junu 2026, imao bi više od 62.600 dinara, odnosno 533 evra, više nego štediša koji bi u istom periodu štednju držao u evrima.
Dinarska štednja oročena na godinu dana, bez zanavljanja, bila je isplativija od štednje u evrima u gotovo 99 odsto posmatranih godišnjih potperioda — u 155 od ukupno 157 slučajeva. I kod kraćih rokova razlika je bila u korist dinara – tromesečna dinarska štednja bila je isplativija u više od 92 odsto posmatranih perioda, dok je kod oročenja na dve godine dinarska štednja bila isplativija u svim posmatranim potperiodima.