Građani Srbije koji očekuju značajnije pojeftinjenje kredita mogli bi da se načekaju. Najnovije ekonomske prognoze ukazuju na mogućnost da referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostane nepromenjena ne samo do kraja ove, već i tokom čitave naredne godine. Takav scenario ne znači da bankarske kamate neće padati, ali smanjuje izglede za njihovo brzo i osetnije smanjenje.
Prema oktobarskom ekonomskom izveštaju Raiffeisen banke, osnovni scenario analitičara podrazumeva da referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostane na sadašnjih 5,75 odsto tokom 2026. i 2027. godine.
Ova procena dolazi u trenutku kada je veliki broj građana očekivao da će smirivanje inflacije konačno otvoriti prostor za povoljnije gotovinske, stambene i druge bankarske kredite.
Međutim, izgleda da će taj proces biti sporiji nego što se ranije očekivalo.
Zašto NBS ne smanjuje kamate?
Narodna banka Srbije je 8. oktobra ponovo odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice, koje iznose 4,5 odnosno 7 odsto.
Iako se inflacija nalazi u granicama cilja centralne banke, postoji zabrinutost zbog mogućeg novog rasta cena, pre svega energenata.
Skuplja nafta, gas i električna energija mogu da povećaju troškove proizvodnje, transporta i poslovanja, što se zatim prenosi na krajnje potrošače.
Zbog toga centralna banka nastoji da spreči ponovno ubrzavanje inflacije, čak i po cenu dužeg zadržavanja relativno visokih kamatnih stopa.
Analitičari Raiffeisen banke smatraju da trenutno postoji veća verovatnoća produženog perioda restriktivne monetarne politike nego njenog brzog ublažavanja.
Drugim rečima, prostor za značajnije smanjivanje kamata u bliskoj budućnosti mogao bi da bude ograničen.
Šta to znači za građane koji otplaćuju kredite?
Za građane sa kreditima u dinarima, naročito onima sa promenljivom kamatnom stopom, odluke NBS predstavljaju važan pokazatelj budućeg kretanja troškova zaduživanja.
Ipak, potrebno je naglasiti da referentna kamatna stopa NBS nije isto što i kamata koju građani plaćaju banci.
Konačna cena kredita zavisi od više faktora, uključujući tržišne referentne stope, troškove finansiranja banke, kreditnu sposobnost klijenta, ponuđenu maržu i konkurenciju među bankama.
Zbog toga ni zadržavanje referentne kamate na sadašnjem nivou ne znači automatski da će sve banke tokom 2027. nuditi identične ili nepromenjene uslove.
Ipak, ukoliko izostane značajnije ublažavanje monetarne politike, teško je očekivati opšti i brz pad cena dinarskih kredita samo zahvaljujući odlukama centralne banke.
Posebno treba razlikovati kredite sa fiksnom kamatom, kod kojih ugovorena stopa uglavnom ostaje nepromenjena tokom perioda fiksiranja, od kredita sa promenljivom kamatom, kod kojih se rata može menjati u skladu sa ugovorenim referentnim pokazateljem.
Stambeni krediti zavise i od evropskih kamata
Za veliki broj korisnika stambenih kredita u Srbiji važnije od referentne stope NBS jeste kretanje EURIBOR-a, odnosno kamatnih stopa na evropskom tržištu novca.
To se posebno odnosi na kredite indeksirane u evrima sa promenljivom kamatom.
Ni tu, međutim, izgledi nisu naročito optimistični.
U oktobarskom izveštaju Raiffeisen banke navodi se da su povećane projekcije kamatnih stopa Evropske centralne banke, uz očekivanje da EURIBOR tokom 2027. neće nastaviti pad, već da će ostati na višem nivou.
Reč je o prognozi analitičara, a ne o već donetoj odluci Evropske centralne banke.
Za domaće korisnike stambenih kredita to znači da ne bi trebalo unapred računati na osetnije smanjenje mesečnih rata.
Naravno, konačan ishod zavisiće od evropske inflacije, budućih odluka ECB i uslova iz konkretnog kreditnog ugovora.
Da li se isplati čekati povoljniji kredit?
Građani koji planiraju da uzmu novi kredit sada se suočavaju sa važnom dilemom: zadužiti se pod postojećim uslovima ili odložiti odluku u očekivanju nižih kamata?
Univerzalnog odgovora nema.
Kod stambenih kredita, osim kamatne stope, treba računati i na cenu nekretnine, iznos učešća, dužinu otplate i ukupne troškove finansiranja.
Kod gotovinskih kredita posebno je važno poređenje efektivne kamatne stope, koja obuhvata i određene dodatne troškove, a ne samo nominalne kamate istaknute u reklamama.
Građanima koji već imaju kredite može biti korisno da povremeno provere ponude za refinansiranje, ali samo ukoliko ukupna računica, uključujući moguće dodatne troškove, pokazuje stvarnu uštedu.
Čekanje samo po sebi nije garancija da će buduće zaduživanje biti povoljnije.
Presudna će biti inflacija
Najveća nepoznanica ostaje kretanje cena tokom narednih meseci.
Ukoliko inflacija bude slabija od očekivane, pojaviće se veći prostor za ublažavanje monetarne politike i povoljnije finansiranje.
U suprotnom, rast cena energenata i drugih proizvoda mogao bi da zadrži kamatne stope na sadašnjim nivoima duže nego što bi građani i privreda želeli.
Naredna redovna odluka o referentnoj kamatnoj stopi NBS očekuje se 12. novembra.
Za sada, poruka oktobarskih prognoza je jasna: građani ne bi trebalo da svoje finansijske planove za 2027. godinu zasnivaju na pretpostavci da će krediti uskoro znatno pojeftiniti.
Izvori: Narodna banka Srbije, Raiffeisen banka, Erste banka.