Kupovina kreditnom karticom na rate mnogima izgleda kao najjednostavniji način da nabave skuplji proizvod bez velikog jednokratnog izdatka. Međutim, iza naizgled povoljne mesečne rate mogu da se kriju dodatne naknade, kamate i troškovi zbog kojih proizvod na kraju plaćamo znatno više nego što smo planirali.
Na problem dodatnih troškova kreditnih kartica ponovo je upozorio finansijski portal Kamatica, koji je 28. oktobra objavio analizu kupovine na rate. Suština upozorenja je jednostavna: mogućnost da proizvod otplaćujemo tokom nekoliko meseci ne znači automatski da je takva kupovina besplatna ili najpovoljnija.
Naknada od pet odsto za plaćanje na rate
Posebno je zanimljiv slučaj o kojem je Kamatica izveštavala još u februaru ove godine.
Prema tada objavljenim informacijama, korisnici kreditnih kartica jedne banke bili su obavešteni o naknadi za plaćanje na rate od pet odsto vrednosti transakcije, uz minimalnu naknadu od 500 dinara.
Naknada se primenjivala od septembra 2025. godine, a deo korisnika je o tome naknadno dobio obaveštenje. U vezi sa ovim slučajem bilo je i nadzornih aktivnosti Narodne banke Srbije, nakon kojih je najavljeno storniranje određenih ranije naplaćenih naknada.
To, međutim, ne znači da sve banke u Srbiji naplaćuju ovakvu proviziju. Uslovi zavise od banke, vrste kartice i konkretnog ugovora.
Telefon od 100.000 dinara može da košta 105.000
Razmotrimo jednostavan primer.
Kupac želi da nabavi mobilni telefon čija je cena 100.000 dinara. Banka mu omogućava plaćanje u deset mesečnih rata, bez kamate.
Na prvi pogled, računica je odlična: deset rata po 10.000 dinara.
Međutim, ukoliko se na transakciju obračunava jednokratna naknada od pet odsto, kupac će platiti dodatnih 5.000 dinara.
Ukupan trošak kupovine tako raste na 105.000 dinara, iako je kamata formalno nula.
Ako postoji i mesečna ili godišnja članarina za karticu, ukupan trošak njenog korišćenja može biti još veći.
Ovo je ilustrativan primer, a ne prikaz tarife određene banke.
Revolving kartice kriju drugačiji rizik
Poseban oprez potreban je kod takozvanih revolving kreditnih kartica.
Za razliku od kartica kod kojih se svaka kupovina deli na unapred utvrđen broj jednakih rata, revolving kartice omogućavaju korisniku da svakog meseca otplaćuje samo određeni procenat ukupnog duga.
Narodna banka Srbije objašnjava da taj procenat najčešće iznosi između 10 i 30 odsto, mada pojedine banke omogućavaju i otplatu od svega pet odsto dugovanja.
Problem nastaje kada korisnik duže vreme plaća samo minimalni obavezni iznos.
Preostali dug prenosi se u naredni mesec, a na njega se obračunava kamata prema ugovorenim uslovima. Zbog toga otplata može trajati znatno duže nego što korisnik očekuje.
Narodna banka Srbije na svom sajtu ima i poseban kalkulator kojim građani mogu proveriti koliko ih košta otplata revolving duga uz minimalne mesečne uplate.
Beskamatne rate nisu uvek najpovoljnija ponuda
Kupci bi trebalo da obrate pažnju i na razliku između cene proizvoda pri jednokratnom plaćanju i kupovini na rate.
Na primer, ukoliko trgovac odobrava popust za plaćanje odjednom, kupovina na rate može biti skuplja čak i kada banka ne obračunava kamatu niti posebnu naknadu za transakciju.
Važno je proveriti i da li se naknada naplaćuje jednokratno ili uz svaku mesečnu ratu, kao i da li postoje dodatni troškovi održavanja kartice.
Pojedine banke omogućavaju i naknadnu podelu već obavljene kupovine na rate putem mobilne aplikacije. Takva usluga može biti praktična, ali pre potvrđivanja transakcije treba proveriti njenu cenu.
Šta proveriti pre nego što platite karticom?
Pre kupovine na rate korisnik bi trebalo da zatraži jasne odgovore na nekoliko pitanja:
- Da li je kupovina zaista bez kamate?
- Da li banka naplaćuje naknadu za podelu transakcije na rate?
- Koliki je ukupan iznos koji će biti otplaćen?
- Postoji li članarina ili dodatni trošak kartice?
- Šta se događa ako rata ne bude plaćena na vreme?
- Da li je jednokratno plaćanje povoljnije?
Najvažnije je da se uporedi ukupan trošak, a ne samo visina pojedinačne mesečne rate.
Kupovina na rate sama po sebi nije loša finansijska odluka. Naprotiv, kada nema dodatnih troškova i kada su obaveze usklađene sa kućnim budžetom, može biti veoma korisna.
Problem nastaje kada kupac tek nakon nekoliko meseci otkrije da plaća više nego što je očekivao.
Zato pravilo ostaje jednostavno: pre nego što prislonite ili provučete karticu, proverite ne samo koliko iznosi mesečna rata već i koliko će vas kupovina ukupno koštati.
Izvori: Kamatica, Narodna banka Srbije – Tvoj novac, DinaCard.